Zapisnik sa sednice 25.marta 1947.

 

ZAPISNIK

 

Sa sednice samostalnih komandanata, komandanata pukova i bataljona i njima ravnog položaja održane u čitaonici Dinarske divizije na dan 25. Marta 1947.

Prisutni: Đeneral g. g. Miodrag M. Damjanović, Dragutin I. Živković i Matija L. Parac; Pukovnici: Branimir S. Živković, Budimir L. Martinović, Andra Božanović, Sreten Stranjaković i Ivan Tkalčević; potpukovnici: Mihailo Sekulić, Branko Malešević, Dragutin Čečović, Hranislav Đorđević, Božidar Nikolić, Jovan Miladinović i Perhavec; Majori: Mile Kapetanović, Miodrag Ratković, Velislav Đ. Popović, Stevan Đačić, Mićun Pavićević, Dragoljub Lazarević, Sava Duduković, Mihailo Stojanović, Lazar Petrović, Milivoje Vuksanović; Kosta Kapetanović; Kapetani: Mile Marković, Vlada Lenac, Srećko Aleksandrić, Dragiša Dimitrijević, Srbislav V. Kuzmanović, Milan Popović, Mile Marijan, Sreten Jovanović, Dragutin Jevtić, Andrijašević Golub; Poručnici: Jovančić Tomica, Đoka Marić, Đuro Vidaković, Rajak Petar, Stanisavljević Todor, Bodrožić Jovan, Ribar Mane, Markica Čučur, Rajković Relja; Potporučnici: Mirko Grcić , Nikola Jevtić, Đuro Bjelica;

Sednica otpočela u 17 časova.

Gospodo, po svom ranijem obećanju, danas sam vas pozvao da vas upoznam sa radom misije vlade Velike Britanije na preslušavanju naših ljudi u Kazerti, a zatim i sa drugim stvarima koje će vas interesovati, kao:

– Rad međunarodne komisije u Grčkoj; – Stanje u zemlji; – Vesti iz Amerike; – Zvanična izjava podsekretara za državne poslove Sjedinjenih Američkih Država g. Dina Ačesona; – Tajna četnička radio-stanica koja počinje napad na Tita.

1. – Preslušavanje u Kazerti 24. marta 1947.

Dobio sam sinoćnim vozom izveštaj o ispitivanju naših ljudi u Kazerti. U koliko bude važnih pitanja naredio sam da mi se pošalje i drugi izveštaj. O svemu interesantnom obavestiću vas.

Komandant, đeneral g. Miodrag M. Damjanović čita izvodno izveštaje ispitanih oficira 24. t. m., koji se prilažu ovom zapisniku.

Na dan 24. marta. u 9 časova počelo je ispitivanje ljudstva 1. grupe /Drinska grupa V/ od strane Engleske komisije. Jačina grupe određene za ispitivanje ovoga dana – 24. t. m. bila je od 50 ljudi.

Ispitivanje je vršeno pojedinačno u pet zasebnih soba. Prisutni ispitivanju bili su jedan Englez, tumač i lica pozvano na ispitivanje.

Pre dolaska komisije u svakoj sobi bio je po jedan puškom naoružani engleski vojnik, koji je u početku rada komisije povučen. Na primedbe izvesnih da stražar nije potreban, jedan engleski major iz sastava misije Vlade Velike Britanije kazao je, da ne želi da se desi slučaj u Napulju.

Preslušavanje vršeno je na pogodan način. – Svaki čovek – oficir, podoficir i vojnik – pozvan na preslušavanje treba da bude odeven u čistom i urednom vojničkom odelu i da ima vojničko držanje i ponašanje, jer ga kao takvog i misija Velike Britanije tretira.

U glavnom postavljana su opšta pitanja / generalije/ i iz života i rada od 6. aprila 1941. do dolaska u Italiju. Kojoj je oružanoj formaciji pripadao i pod čijom komandom, kao i njegov rad u glavnom. Saslušanje se ne potpisuje.

Kao što sam vam i ranije kazao, gospodo, nikakve naročite instrukcije i pitanja ne davati ljudima, a naročito u vidu pitanja i odgovora, jer je svaki naš čovek u stanju da da potreban odgovor.

2. – Rad međunarodne komisije u Grčkoj

Određeni delovi međunarodne komisije obišli su logore u Pireju, ostrvu Sirosu i Solunu. Verovatno i logor na Kritu, ali se ne zna tačno.

Pri svim obilascima uzimali su učešća i Titovi delegati. Uvek im je bio cilj da onoga koji je ispitivan zbune a naročito izazovu, te da tako u svakom slučaju spreče dotičnog da ono o čemu je pitan ne prikaže na najbolji način, što, prirodno, u svakom slučaju njima nije išlo u račun. Predsedavajući ih uvek opominjao i pozivao na red. Postupci Titovaca su često bili takvi, da cela komisija nije ostavljala sliku jednog tako visokog međunarodnog tela.

Prvo su obišli logor u Pireju. Pred skupom izbeglica Titovci u prvom momentu nisu hteli da se pokažu. Kada su ovi to imperativno zatražili, jedan od njih se je pojavio. Bio je odmah opkoljen od strane Srba. On je prepoznao Voju Mirkovića bivšeg sreskog načelnika u Prokuplju i uputio mu pitanje: Šta ste radili u Toplici? uplašen da ne bude premlaćen, počeo je da uzmiče. Na to ga je Mirković uhvatio snažno za ruku i uzviknuo mu da ne bega! Titovac je bio pozvat od jednog delegata Amerike, što je iskoristio i umakao, drsko dobacivši: „Svi ćete vi doći u Jugoslaviju!” – Samo kao pobedioci!” „Odgovorile su izbeglice. Povodom ovoga Titovci su podneli protest.

U Atini su ispitali dva jugoslovena, koja žive van logora, ali su izbeglice. U jednom logoru saslušali su samo opširno jednog, koga su predložili Titovci. On je bio nasilno mobilisan Titov vojnik i kao takav pobegao prošle godine iz Bitolja, Kruševljanin je i aktivni Ravnogorac. Titovci su se uzdali da će on govoriti u njihov prilog. Ispalo je sasvim obratno. Sledeći kao svedok pozvan je jedan Dojranac. On je izneo šta se odigralo na tom pravcu u vezi sa grčkim komunistima. On do kraja nije ispitan.

Nepobitne i potpuno opipljive dokaze o vezi Titovaca sa zbivanjima u Grčkoj dao je Sima Trajković, raniji borac Ravnogorskog pokreta, koji je rodom iz okoline Vranja. Bio je komandant graničnog odseka na prostoru Ohrid-Perister. Zarobljen je od strane Titovaca 1944. i docnije je postao Titov poručnik. Saslušan je u sali gde zaseda celokupna komisija. Pre početka saslušanja predsedavajući ga upozorava: „Ovde se ne nalazite pred narodnim sudom, već pred međunarodnom komisijom. Pozvani ste kao svedok po pitanju događaja u Grčkoj državi. Ne plašite se i slobodno govorite”. Isti je dao odlične podatke i grčkim vlastima pri ranijem saslušanju. Titovcima nije uspelo da osujete ovo saslušanje.

Jedan domaći list u Grčkoj objavio je tuču između dva člana komisije. Komisija je dobila dovoljno podataka, koji joj mogu koristiti da u našoj Otadžbini na što lakši način saznaju ne samo ono zbog čega su, već i sve ostalo.

Komisija kreće za Bugarsku, a potom za Beograd. Smetnje im već čine. Kada je jedan deo komisije trebao da pređe granicu južno od Bitolja povodom neke provere, Titove granične vlasti su ometale i tvrdile da nemaju odobrenje da ih puste. Amerikanac je odmah protestovao. Na licu mesta je rekao: „Tito hoće tajnu atomske bombe a ne dozvoljava da se uđe u jedno njegovo selo”.

Komandant je pre početka izvodnog obaveštenja o radu Međunarodne komisije u Grčkoj kazao, kada smo već u eri preslišavanja, verovatno da će vas interesovati i ovi podaci i nastavio čitanje izveštaja.

3.- Pismo o stanju u zemlji

Đeneral g. Miodrag M. Damjanović čita jedno pismo o stanju u zemlji, koje je upućeno iz Beograda 17. marta 1947. godine.

Izvodno pismo je oštampano u Jugoslovenskim novinama u br. 20 za 27. mart t. g., te se zapisniku ne prilaže.

4.- Vesti iz Amerike – pismo potpukovnika Kneževića

Od specijalnog štaba odseka za građanske poslove pri Ministarstvu rata u Vašingtonu potpukovnik Živan L. Knežević dobio je odgovor na pismo, koji glasi:

„Možete biti sigurni da izručivanje savezničkih ratnih zločinaca, od strane ove Vlade nekoj drugoj zemlji, neće biti učinjeno dokle god ovo izručivanje ne posluži ciljevima pravde.  Cenimo Vaše interesovanje”.

5. – Zvanična izjava Dina Ačesona

Vašington, 21. marta /AR/. – Rimski Dejli Emeriken od 22. marta t. g. donosi sledeću zvaničnu izjavu podsekretara za državne poslove Američke Vlade Dina Ačesona:

„Podsekretar za državne poslove Din Ačeson rekao je danas da postojanje jedne „vlade, u kojoj dominiraju komunisti” ma gde bilo u svetu, jeste „opasnost po bezbednost Sjedinjenih država.

Jasne izjave g. Dina Ačesona o pomoći Grčkoj i Turskoj iznete će biti u Jugoslovenskim novinama br. 20 za 27. mart 1947. godine.

6. – Tajna četnička radio-stanica počinje napad na Tita

Beograd, 21. marta /AR/. – Jedna tajna radio-stanica, po svoj prilici rukovoćena od ostataka četnika Draže Mihailovića, otpočela je da daje radio-emisije protivu režima maršala Tita u Jugoslaviji. Ova tajna radio-stanica javlja se svakoga dana rano u jutru na srpskom jeziku kao radio „Ravna Gora”.

Ravna Gora je planina u Zapadnoj Srbiji, na kojoj je đeneral Mihailović imao Glavni Štab za vreme rata. Radio je istakao kao parolu „Za Kralja i Otadžbinu”.

7. – Definitivno uređenje jugoslovenskog vojničkog groblja kod Batipalje

Najnužnije urećenje Jugoslovenskog vojničkog groblja kod Batipalje izvršeno je do sada bez naročitih sredstava. Da se potpuno groblje uredi potrebno je da sve komande od prihoda svojih kantina dadu izvesnu sumu novca. Odrećena komisija od strane komandanta logora Eboli predpaže da se odmah izvrši saćenje drveća i drugog zelenila, izvrši ograda od žice i metalnih stubova, koje pristaju Englezi da dadu, kao i izradi krstovi od betona i dovrši definitivno unutrašnje urećenje samog groblja. Izvesnu novčanu pomoć daje Hrišćanska zajednica mladih ljudi i Engleska komanda logora, a još 22.000 treba da dadu jedinice, srazmerno prema broju sahranjenih. Komandant kaže da su komandanti već jednom izjavili da žele da se groblje definitivno uredi, pa neka odmah se tome i pristupi.

Pukovnik Branimir S. Živković predlaže da se odredi komisija od tri člana i to: jedan oficir iz Komande logora i po jedan iz Dinarske i Šumadijske divizije, koja će ponova izvršiti detaljan predlog i proračun materijala za definitivno urećenje groblja. Prema tom predračunu da se i ubere srazmerno i novčana pomoć za definitivno uređenje groblja. Sa ovim se najveći broj komandanata slaže i usvaja.

Pukovnik Andra Božanović predlaže da sve jedinice dadu novac za uređenje groblja, prema finansijskoj moći, bez obzira na broj sahranjenih iz pojedinih jedinica. Đeneral g. Miodrag M. Damjanović obaveštava da je sa svoje strane dao 25.000 lira za ranije provizorno uređenje groblja, a sada predlaže da se odredi komisija koja pe izvršiti razrez pojedinicama i da se odmah pristupi definitivnom uređenju groblja.

Groblje mora da se potpuno uredi, a potom preda čoveku na čuvanje. Hitno je potrebno da se zasadi šimšir i dr. drveće na vreme, izradi ograda i otpočne sa izradom betonskih krstova sa natpisima. Tako da ako usledi pokret iz Ebolia da groblje bude potpuno uređeno. Komandant logora Eboli da preduzme sve potrebno sa svoje strane da se pristupi definitivnom uređenju groblja.

8.- Poboljšanje hrane đaka

Potpukovnik Branko Malešević iznosi razrez radničkih obroka po jedinicama i obrazložava da je nemoguće izvršiti veće smanjenje jedinicama, kao i zaposlenom ljudstvu kod Engleske komande logora, jer radničkih obroka ima koliko je najnužnije, a ni Englezi nisu voljni da uskrate radničke obroke ljudstvu koje kod njih radi. Dodeljivanjem izvesnog broja radničkih obroka hrane smanjivanjem od jedinica đacima se ne bi mnogo pomoglo.

Major Miloš Pavićević predlaže da kantine od svojih prihoda dadu izvesnu sumu novaca za poboljšanje hrane đaka, jer se radnički obroci ne mogu mnogo smanjiti jedinicama. Pukovnik Andra Božanović predlaže da se komisijski izvrši revizija radničkih obroka i veći broj dodeli Školskom internatu Gimnazije Kralja Petra II. Kapetan Mile Marijan takođe predlaže da se izvrši revizija radničkih obroka.

Pukovnik Branimir S. Živković iznosi slučaj da je prošle godine Gimnazija imala 200 radničkih obroka hrane, ali da se hrana đaka nije mogla znatno da poboljša obzirom na sastav radničkog obroka, već da je potrebno da i kantine od svojih prihoda dadu izvesnu sumu novaca za kupovanje povrća i voća za đake, a naročito nižih razreda gimnazije.

Pitanje poboljšanja hrane đaka nije definitivno rešeno. Preduzeće se izvesne mere za uskoro desrinitivno rešenje.

9.- Kulturno-prosvetni savet za proslavu 27. marta i poboljšanje vaspitanja ljudi u logoru.

Đeneral g. Dragutin I. Živanović daje obaveštenje za priredbu Ravnogorske akademije 27. t. m. u 20 časova i kratak izveštaj i pouku o održanoj sednici Kulturno-prosvetnog saveta 24. marta 1947. godine. Konkretno iznosi razloge da je hitno potrebno da se sa vaspitanjem ljudi otpočne odmah i od strane sviju starešina i intelektualaca, kao i da se racionalno koriste Jugoslovenske novine i dr. publikacije koje izdaje Kulturno-prosvetni savet i Štab Vrhovne Komande – Istaknuti deo za obaveštavanje naših ljudi i njihovo vaspitanje.

Đeneral g. Živanović interesuje se da li je dobiven odgovor od Italijanskih karabinjera za „sođorno” /odobrenje za boravak u Italiji/ da li isti treba i pripadnicima logora Ebolija ili samo onrša van logora? Potpukovnik Sekulić obaveštava da je dobio usmeno obaveštenje od starešine karabinjera u Eboliu da je sođorno potrebno samo Jugoslovenima koji stanuju van logora, a onima u logoru ne. Činjeno je pitanje i pismenim putem i kada ga dobije od nadležnih da će odmah obavestiti Komandu našeg logora Eboli. …