Sedamdeseti pomen đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću

 

Zbog nastalih okolnosti i zdrastvenog stanja, kojem je stručna negovateljska pomoć neophodna sa jedne, i žarke želje nas sledbenika sa druge strane da, održimo pomen u obaveznom prisustvu poslednjeg pravog veterana Ravnogorca u UBKJV“DM“ Zemaljske Uprave za Nemačku, našeg predsednika Ruže Jovanović, u manjem broju, u bašti negovateljskog doma smo zajednički održali pomen našem Đeneralu i svim Ravnogorcima. Naša sestra Ruža, kojoj je ovo već sedamdeseti pomen, od zverskog ubistva đenerala Draže, kojim su ubice pokušale da, telesnim ubistvom ubiju i iskrive sećanje njegovog lika i dela, posvedočila je svojim nepromenjim stavom, ispravnost žrtve i borbe date: sa verom u Boga za Kralja i Otadžbinu. „ Sećam se prvog pomena posle zverskog ubistva našeg voljenog i nikad ne zaboravljenog Čiče koji smo održali 1946. godine u Napolju.Pošto zbog zadobijenih rana ja nisam mogla da idem, i boravila sam u bolnici, džipom su došli po mene kapetan Miloš Aćim Kosta sa još dva vojnika i odneli me u Grčku crkvu i postavili su stolicu pored oltara gde sam sedela za vreme pomena. Svi su plakali za našim dragim Čičom, vođom Trećeg ustanka jer,  gubitkom njega, tinjala je naša nada u našu zlatnu slobodu. Mi smo se svi osećali kao siročad. Svaki pomen našem Čiči vraća me na prošle događaje koji mi kroz pomen izgledaju kao da su juče bili“. Naša sestra Ruža nam je sa nekoliko reči opisala značenje pomena. Svi pokušaji da od UBKJV“DM“ pretvore nešto što ono nikad nije bilo, ma sa koje strane, i ma od koga oni dolazili doživeli su neuspeh, i dok postoje ovakvi „kameni spoticanja“ kakva je naša sestra Ruža doživeće. Svemoćnog živog Boga umolili smo za oproštaj njihovih grehova, a svetu smo posvedočili ispravnost njihovog puta i dela.