Udruženje BKJV”DM” proslavilo svoju Krsnu Slavu Svetog Nikolu 2015. godine
Kao i svake godine, Udruženje Boraca Kraljevske Jugoslovenske Vojske “Dragoljub Mihailović” Zemaljska Uprava za Nemačku, svečano je proslavilo svoju Krsnu Slavu Svetog Nikolu, 6/ 19. decembra 2015. godine
Posle Svete Liturgije, priređen je svečani ručak, posle koga je domaćin slave Ruža Jovanović (95) predsednik UBKJV“DM“ Zemaljske Uprave za Nemačku, održala kratak ali veoma duboko smisaoni govor.
Govor je počela Čičinim rečima: „Domovina se ne nosi na đonovima cipela“.
Još uvek sa emigrantskim-izbegličkim statusom, i odana zakletvi datoj svom Kralju, nije dobrovoljno napustila svoju Otadžbinu radi pečalbarenja i uživanja boljeg materijalnog standarda, već prinudom režima i zajednice koja nije htela Kralja i Kraljevinu. Ona uviđa da je ono što je bilo staro polako počinje da postaje novo i da se Srbi polako bude, i dala nam je svima savet, da u današnjem burnom vremenu lažnih učitelja i tumača, treba da slušamo glas srca, koji je uvek svima njima u iskušenjima, bio pouzdan verni savetnik. Naglasila je:“ Naš pokret i ustanak je čist kao suza i kako narod kaže „treba ga čuvati kao malo vode na dlanu“.
Njen govor je sadržao savete i značaj jednog takvog udruženja gde diše „Ebolski Duh“.
„Samo udruženi ćemo da podnesemo sva iskušenja, udruženi smo jači i slobodniji i prebrodićemo sve bure, a kao pojedinci smo slabi i izgubljeni. Udruženi smo delili svu nezampaćenu muku, svetskog i građanskog rata, izdržali smo sve to, jer nismo dopuštali drugima da nas obmane i nagovore, da postupimo protiv ubeđenja našeg srca. Udruženi ostajemo zajedno i posle telesne smrti. Naša deca treba da posluže budućnosti, kao što smo i mi mogli da poslužimo našim roditeljima. Ne smete da zaboravite da ako kažete da ste Srbi a da ne morate ništa da činite za Srbstvo, svako koliko ko može, je laž i ne smete to da dozvolite sebi. Svako ko kaže da nema veze sa Srbstvom, a Srbin je, propada i gubi se kao nepoznat“.
Kažu da neprijatelj nikad ne spava. Svedoci smo da pod imenom i Srbstva i Čiče, danas ti isti čine ne samo ono što nije svojstveno ni Srbstvu ni Čiči, već pokušavaju da proglase i izjednače Čiču, sa onim protiv koga se on borio, ustanak pokrenuo i mučeničkom smrću okončao. Verujemo, da je vera Čičе i svih njegovih saboraca u Boga, bila ta Vera, koja je najbolja za Srbstvo. Mudar je Bog i ne da se prevariti pa kaže: „Po delima njihovim će te ih poznati“.
Na kraju govora setra Ruža se zahvalila svim prisutnima a posebno svim vrednim domaćicama koje su joj pomoglе u pripremi svečanog ručka, koji je ove godine za nju bio jedan od najboljih. Napomenula je da ne zna zašto, ali ove godine ova slava je za nju jedna od najlepših. Završila je govor sa rečima.“ Da nije Čiče bilo, Srbstvo bi se u crno zavilo“, da nije bilo Čiče ne bi se ni čulo da su Srbi živi.
Proslavljanjem Krsne Slave, koja je bila i Krsno Ime našeg đenerala Dragoljuba Draže, i palenjem Slavske voštanice našeg velikog pokojnika, koju nema više ko u njegovom domu da pripali, osvežila se uspomena na našeg neumrlog Čiču.
Domaćin slave za sledeću godinu će biti Momčilo Bilić sa porodicom, koga je sestra Ruža predložila, a on se rado te svete dužnosti prihvatio.