Naredba br.45 za 1.novembar 1945.
KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE KRALJEVSKE JUGOSLOVENSKE VOJSKE ZA 1.NOVEMBAR 1945.
Đeneral Miodrag Damjanović čita naredbu
Ovih dana desili su se u logoru Kraljevske jugoslovenske vojske u Eboliu mnogi nemili događaji koji pružaju ružnu sliku na moralno i duhovno stanje starešina i vojnika. Ove pojave nisu jučerašnje, one se protežu već nekoliko meseci, da ovih dana dostignu svoj vrhunac.
Pijančenja, psovke, vređanja, izazivanja, tuče, nepoštovanja starijeg, neizvršavanja naređenja, pa čak i ubistvo jednog oficira, jednog Kraljevog vojnika, svakako predstavljaju pojave kojima se ne može ponositi jedna vojska čiji smo mi predstavnici. Rešen da sa komandantima potčinjenih mi jedinica i svima ostalim istinskim starešinama i vojnicima ovome zlu stanem jedared na put;
NAREĐUJEM:
1.- Niko nema prava da se sada postavlja u ulogu sudije i raspravlja naša lična pitanja dok se ovaj rat ne završi i dok Njegovo Veličanstvo Kralj ne pozove da svaki od nas položi račune za svoj rad.
2.- Niko od nas sada nije pozvan da se postavlja u ulogu tužioca ma čijeg rada i time raspiruje mržnju i razdor među nama.
3.- Niko ne sme među nama pripisivati sebi pravo pretnje, psovke, vređanja drugih, jer to stvara neslogu i zao duh među našim borcima i uništava slogu i jedinstvo u zajedničkom frontu. Svi smo mi jednaki; među nama nema zaslužnijih i manje zaslužnih, grešnih i pravednih.
4.- Nisu prave starešine svojih jedinica oni koji svesno ili nesvesno svojom nebrigom dozvole, da se u njihovim jedinicama dese pojave navedene pod 1, 2 i 3. Takvi će biti uzeti na odgovornost i iskusiti zakonske posledice.
5.- Moramo biti na čisto sa činjenicom, da u mnogim jedinicama postoje ljudi kojima na srcu ne leži naša sloga, bratstvo, jedinstvo i borbena snaga. Znamo mi ko su oni i kome oni služe, pa zato treba u svakoj prilici biti i pripravan da se njihovom provokatorskom radu i lažima ne nasedne. Na svim starešinama i vojnicima je uloga, da bez ikakvog obzira i samilosti ovakve slučajeve dostave. Moramo biti svesni potrebe da se štetni i nepoželjni po svaku cenu treba da eliminišu iz naših redova. S toga će sve starešine počev od najnižeg do najvišeg primiti ovo moje naređenje k srcu i odmah mi dostaviti spisak ljudi, koji svojim radom i ponašanjem ne zaslužuju da se nalaze u redovima Kraljevske jugoslovenske vojske, da se nazovu vojnicima đenerala Draže Mihailovića. Ja ću naći puta i načina da se oni iz naših redove uklone i više nam ne škode.
6.- Sve starešine moraju uložiti sve svoje moralne i fizičke moći da kod svojih potčinjenih suzbiju duh nediscipline i defetizma. Moraju po svaku cenu sprečiti pojave nedozvoljenog izlaska iz logora i sramne i žalosne slike, koje pružaju njihovi vojnici u trgovini sa nekim bednim Italijanima. Jer ako se ovako produži, uveren sam da nam naši Saveznici neće dati ni ono što bismo mogli dobiti ako bismo predstavljali pravu vojsku i po duhu i držanju.
7.- Nije krivac samo starešina u čijoj se jedinici dešavaju napred iznete pojave, već je krivac kao saučesnik i svaki onaj koji zna za izvesnog provokatora i razornog našeg člana, a o tome ne izvesti svoga pretpostavljenog starešinu. I njemu će se suditi po zakonu pozitivnog vojnog zakonodavstva kao saučesniku. No i u ovom slučaju prijave moraju biti dostojne vojnika tj. istinite i verodostojne, potpisane, a ne paškvile, koje se neće uzimati u obzir. Ko sme nešto da kaže, taj to mora i da dokaže svojim potpisom.
U ovom Štabu i Štabu glavnog logora Eboli održaće se svake nedelje jedanput nedeljno sednice radi pretresanja pojava i pitanja koja su u vezi sa životom i radom naših jedinica u logoru. Za iste pripremiti materijal i predloge. Dan i čas za iste određivaću kratkim putem, a komandant Glavnog logora Eboli održaće ih svake subote od 10 do 13 časova za jedinice u svom logoru.
Sve starešine primiće ovu naredbu k srcu kao moju poslednju opomenu i starati se o njenom bezuslovnom izvršenju. Ko se od starešina, bez obzira na kom se položaju bude nalazio ogreši o njeno izvršenje biće uzet na odgovornost i udaljen iz naših redova. Kulturno-prosvetni Savet u svojim predavanjima, priredbama i stremljenjima posvetiće dostojnu pažnju razvijanju bratstva, ljubavi i jedinstva meću svim starešinama i vojnicima ove naše zajednice bez obzira kojoj grupi pripadaju.
8. – Nastojmo svi, od najvišeg starešine do poslednjeg borca, da u svoje duše usadimo nepobitne istine:
a) Tito i sa njim komunizam naši su zajednički neprijatelj;
b) Ne sme da postoji nikakva razlika između četnika, dobrovoljaca, nedićevaca i domobranaca, Srbina, Hrvata i Slovenca, svi smo mi vojnici kralja Petra II i njegovog načelnika štaba đenerala Draže Mihailovića;
v) Lečimo se svi od štetnih navika da sebe ističemo iznad drugih ubeđivanjem da su drugi od nas bolji . Ovim ćemo mnogo uspeti;
g) Pobeđujmo sebe uveravanjem da ništa nismo bolji i u svom radu korisniji od ostalih . U oceni izvesnih postupaka budimo najstrožiji sudija prvo prema sebi;
đ) Neka niko ne misli i ne računa da će za ma kakav istup protivu ove naredbe naći u meni starešinu, koji će ga uzeti u zaštitu iz bilo kojih obzira. Kao i do sada i od danas svi će mi biti jednaki i prema svakome ću nemilice postupiti najpravednije a isto tako i bez ikakve samilosti. Uvek ću biti veran zatočenik zaveta, da štetni i neposlušni moraju biti i primerno kažnjeni.
Ovu naredbu saopštiti svakih 15 dana pred strojem svojim vojnicima, a Kulturno-prosvetni savet u svojim priredbama koristiće svaku priliku da njene odredbe pogodno istakne slovom, rečju i slikom.
S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU!
