Inostranom delu CNK Kraljevine Jugoslavije

 

Potvrđujući prijem pisma od 17. ovog meseca, poslatog mi kao odgovor na moje od 15. jula, upućeno g. dr. Topaloviću, čast mi je na vaš izveštaj dostaviti sledeće:

1) Odgovornosti se nikad ni za što nisam plašio, pa neću ni ove za pakete. Tek sada sam obavešten o onome, što sam trebao odmah znati: da se paketi neće nabavljati iz „Državnog fonda”, već da će to biti dat u naturi naše jednokrvne braće iz Amerike. Zbog toga upućujem spiskove Srba pripadnike jedinica iz logora u Ćezeni, da bih za ostale to naknadno učinio.

2) Smatrajući, da je deo trupa pod mojom komandom matica za prikupljanje svih naših jedinica, ma pod kojom se formom one ovde nalazile, a kako nikako nisam mogao lično doći u dodir sa Centralnim komitetom, ja sam još ranije preduzeo mere da dođem u dodir sa svim jedinicama u Italiji, odakle mi je bataljon u Eboliu još 10. jula 1945. godine pismeno izjavio, da se stavlja pod moju komandu. Isto tako u vezi sam sa Afrikom i Maltom, a u toku je uspostavljanje prisnije veze sa Austrijom i Francuskom.

2A) Moja inicijativa u punom je toku i nadam se skorim pozitivnim rezultatima, sem onih izloženih pod ad 2).

2B) Čim se stvore svi potrebni preduslovi pristupiću i širem rasporedu starešinskog kadra, što se sada vrši samo u okviru jedinica koje sam sobom doveo iz Otadžbine, a u sastavu kojih je sada u formiranju i Drinska brigada, u koju ulaze svi oni koji nemaju svoje organske jedinice ovde.

2V) Koncentracija i formiranje veza u toku je.

3) Sve trupe pod mojom komandom čvrsto stoje na gledištu Svetosavskog kongresa, a za mene je naročito interesantna želja izražena pod 3) „Da sa nadležnim predstavnicima o tome vodimo razgovore”. Prvo, nije mi jasno koji su to „nadležni predstavnici”, a drugo zašto voditi razgovore o nečemu što mi ovde smatramo aksiomom. Najzad, od kud se ta želja za razgovore pojavljuje tek sad – 17. jula – kad se želja za ličnim kontaktom odavde poručuje i izjavljuje, i usmeno i pismeno, od prvog dana našeg dolaska ovde. Aluziji, da „izvesne jedinice” pod mojom komandom „ne odgovaraju demokratskom, Jugoslovenskom, Savezničkom i antifašističkom stavu kongresa” u vezi sa naređenjem i instrukcija koje sam dobio od đenerala Draže Mihailovića pred polazak u Sloveniju, verujem da ne bi bilo mesta, kad bi Centralni komitet za te instrukcije i naređenja znao. Sa njima je mogao komitet upoznati njegov član G. Predavec, kao i određeni moj načelnik štaba potpukovnik Živorad Andrić. Prema tim instrukcijama i naređenju, ja sam imao da objedinim komandu nad svim trupama Srpskim, Hrvatskim i Slovenačkim i da obrazujem jedan jedinstveni protiv titovski front s tim: da se rasprava eventualnih krivica sviju odlaže za docnije – za vreme kad će za njih biti nadležni sudovi, čije će sudije biti odgovorne samo svojoj savesti, a suditi samo po odredbama pozitivnog zakonodavstva. Ja mislim da sam u toj svojoj misiji uspeo, a ja je stalno sprovodim i podvlačim ne grešeći se ni malo, ni o odluke Svetosavskog kongresa, ni o dobijeno naređenje, ni o svoju ravnogorsku savest.

4) Što se tiče vojvode Jevđevića molim da se ima u vidu da je on jedan od mojih najelitnijih komandanata, čiji rad pratim već četiri meseca i za koji se može dati samo priznanje.

Svoje gledište povodom izloženog pod 4) dostavio sam i usmeno komitetu po njegovom predstavniku koji mi je akt doneo. Napominjem i to, da je vojvoda Jevđević sa đeneralom Mihailovićem imao stalnu radio vezu sve dok sam je imao i ja, i niti on a ni ja iz Vrhovne komande, ništa, ni slično onom što se pod 4) navodi, nismo dobili.

U prilogu dostavljam komitetu i akt vojvode Jevđevića povodom ove stvari s molbom na dalji rad i potrebno obaveštenje.

Izvolite primiti uverenje moga poštovanja.

 

S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU !

Ćezena, 30. juli 1945. Komandant, đeneral Damjanović