Uvaženi g. Dučiću14.juli 1946.

 

UVAŽENI GOSPODINE DUČIĆU,

Mihailo Dučić

Koristim ovu priliku da Vam kao Komandant Kraljevskih jugoslovenskih snaga u inostranstvu izrazim svoju srdačnu zahvalnost na trudoljubivom i požrtvovanom radu, koji Vi lično i Srpska Narodna Odbrana u Americi pokazaste za poboljšanje naših prilika. Ja nemam dovoljno reči, kojima bih istakao od kolikog je materijalnog a naročito moralnog, značaja bio ovaj Vaš rad za sve nas, koji po napuštanju Otadžbine do danas preživesmo jedno mučno razdoblje patnji, nemaštine, teškog snalaženja, a uz to šibani svakodnevno otrovnim huškanjem zloglasnog režima. Danas smo prebrodili krizu, stali na čvrste noge, postali otporni prema svemu, stabilni i nepokolebljivi u svojoj veri za pravednu stvar, jer u najtežem momentu, obilna pošiljka Srpske Narodne Odbrane iz Amerike, podiže i potkrepi našeg klonulog čoveka, osvesti ga da sve nije propalo, da još u svetu ima nekoga svoga, da je Srpstvo živo i da će živeti večito. Hvala Vam, Gospodine Predsedniče, u ime mojih vojnika, u ime moje i u ime našeg komandanta, našeg legendarnog i neumrlog đenerala Draže Mihailovića.

Ja moram ovoga puta da Vam skrenem pažnju na način slanja pojedinačnih paketa i njihovo korišćenje. Paketi na ime pojedinaca i dalje stižu, oni ih podižu i koriste. Pri ovome pojedinci do sada dobiše po više paketa, dok mnogi nisu dobili ni jedan, niti će uopšte moći da prime, jer Vi njihova imena nemate.

Koliko sam obavešten od dr Topalovića, a i iz Vaših pisama, imena kojima raspolažete su samo pomoćna da bi paket stigao u logor i paket nije svojina adresanta, već se od strane komande logora dodeljuje onome, koji za pomoći ima najviše potrebe. Međutim, kao što rekoh, to do sada nije bilo tako, već je adresant paket koristio. Ovo nije proizvodilo skoro nikakvo nezadovoljstvo prema dobitnicima, ali da bi se postigao željeni cilj i zastupila pravičnost u podeli poslatih darova, ja sam slobodan da Vam dam izvesna obaveštenja i sugestije:

1- Naše materijalno stanje ni iz daleka nije onakvo kako je u početku bilo, čak je može se reći u svakom pogledu više nego zadovoljavajuće. Hrana je dobra, smeštaj vrlo dobar, skoro sve ljudstvo je dobilo kompletna engleska odela i obuću; žene, deca i nevojna lica su blagodareći Vašoj obilnoj pomoći potpuno podmireni. O ovome će Vam svakako dati detaljnije podatke Ministar g. Fotić, kome sam dostavio detaljan izveštaj o našem stanju.

2 – Stvarni naši nedostaci su: – Novac, koga uopšte nemamo, niti smo ga od kuda do sada dobili; – Duvan, koji ne dobijamo; – Sapun se nedovoljno prima kako za pranje tako i za umivanje; – Za malu decu: šećer, kakao, mleko, hranljiva brašna; – Za decu od 6-14 godina oko 100 pari cipelica.

3 – Nama treba slati samo potrebe u kojima oskudevamo i po mom mišljenju kolektivnom pošiljkom, a sa slanjem paketa pojedincima treba prestati. No ako iz budi kojih razloga je zgodnije slanje malih paketa na imena pojedinaca, onda Vas molim, da oni budu bolje pakovani, jer znatan broj sada dolazi oštećen i da preko Srbobrana date jednu izjavu u ime Srpske Narodne Odbrane, da poslati paketi na imena pojedinaca nisu svojina adresanata, već kolektivna svojina logora Eboli i imaju se dodeljivati onima kojima je najviše potrebno. Ovim biste mi, gospodine Predsedniče, učinili veliku uslugu.

Zahvaljujući Vam još jedared na svemu, Vama i Srpskoj Narodnoj Odbrani šaljem svoje bratske pozdrave.

Eboli, 14. jul 1946. Đeneral Damjanović