Naredba br.48 za 9.novembar 1945.

 

KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ŠTABA VRHOVNE  KOMANDE KRALJEVSKE JUGOSLOVENSKE VOJSKE,

U poslednje vreme znatno je povećan broj bekstava iz logora Eboli.

Mi Kraljevski jugoslovenski vojnici, koji smo izašli iz Titovog pakla, prošli smo bezbroj žrtava zid smrti, da bi na slobodnom tlu, oporavljeni, stvorili jezgro reorganizovane naše vojske i koji predstavljamo bezgraničnu nadu i našeg Kralja i naše porobljene Otadžbine, izgleda da smo počeli da se ljuljamo. Pred kim i zašto? Čuo neko od nas za veće parče hleba, za bolje odelo i možda za topliji krevet! I junaci, koji su prošli kroz sve muke, koji su izdržali sve patnje koji su podnosili sve do sada neočekivani pritisak današnje političke situacije, pokolebaše se. I to baš u doba, kada su već na pomolu za nas sudbonosni događaji. Pretpostavimo, da su tačni glasovi koji kažu: da svakoga preko ove žice očekuje i veliko parče hleba, i lepa saveznička uniforma, i dobra plata i dobar krevet. Ali, da je to zbilja, Saveznici bi nas odmah sve upotrebili, jer su nam i obećali. Pa zašto to ne rade? Zato, jer sada još nema posla za sve nas. A odakle glasovi? Među onima, koji su već pre godinu i više dana stigli u Italiju, našli su utočišta u izbegličkim logorima i neki begunci iz naše grupe, koji su dajući lažne podatke, zajedno sa prvima upotrebljeni kod Saveznika. Pošto nije pravo, da budu prvo zaposleni oni, koji su pokolebani napustili svoje drugove iz borbe, iz bede, iz smrti, samo radi većeg komada hleba to sam zamolio savezničke vojne vlasti, da se takvo ljudstvo ne upotrebljava, već, u koliko je potrebno zapošljavanje, da se za to angažuje ljudstvo neposredno iz sastava ovog logora. Pošto sam otvoreno izložio gde je povod tim glasovima i šta sam preduzeo da sprečim osipanje ljudstva, a ujedno i gužvu i guranje ljudi, ko će pre da stigne do većeg komada hleba, nalazim da to još uvek nije objašnjenje za iznenada tako povećan broj begunaca. Uzrok tome leži i na drugoj strani. Tito vanredno dobro zna da će doći sudbonosni događaji po njega. Vanredno dobro zna da smo baš mi ti, koji ćemo biti jezgro snage, koja će ga srušiti. Zna on dobro, da nisu pomogle nikakve mahinacije, nikakav pritisak, ni gubitak državljanstva, pa čak ni strah od nasilnog povratka. Jer, sami znate Bogu hvala, sve to smo prošli. Tako se sad i slučaj, greškom zaposleni desetina ljudi, koji su pobegli uplašeni, od ranijih glasova iskorišćava od Tita da bi se već unapred oslabila pesnica, koja će pasti po njemu. Nervoza te podzemne zmije sve se više pokazuje. I posle toliko pokušaja, svesni smo da će doći i mnogi drugi, ukoliko se nemilosrdno sve više bliži sudbonosni čas njezine pogibije. Sve pokušaje smo do sad izdržali. Treba da izdržimo i ovaj, kao i mnoge druge koji mogu doći. Čvrstom voljom, ubeđeni u pravdu i istinu, ostaj u jedinici, jer samo na taj način nećeš oslabiti malj koji mi ovde predstavljamo. To je junače, Tvoja dužnost prema Kralju i Otadžbini, prema Tvojoj majci, ocu, bratu, ženi ili deci, koji u grozi i bedi upiru oči s one strane Jadrana, u nas, koji ćemo doći. Da li svi oni treba tu veru da izgube? Da li ne znaš da je Tito već javio preko radija: „Ona žgadija u Eboliu poješće se sama”. Zar ti nije jasno šta on želi? Da li ćeš mu svojim postupcima ti dati za pravo? Ne, nikako ne! Tvoja zakletva, koja te je dovela ovamo, daće ti i snage i volje da odoliš i poslednjim iskušenjima. Zato ne kloni, već s verom u Boga za Kralja i Otadžbinu, samo uvek napred. Ovu naredbu saopštiti pred strojem svima vojnicima.

Komandant, đeneral Damjanović.