Poštovani Gospodine Doktore

 

Mladen Žujović

Primio sam vaše pismo od 11. ovog meseca sa pismom pukovnika Kneževića, koje vam vraćam. Govorite mi da će pomoć unre popraviti stanje u logorima, što svi znamo, ali još nikako ne izveštavate: kad ćete vi meću nas! Bojim se da ne zakasnite, jer vreme čini svoje, a ljudi vašu brigu ni posle toliko vremena ne osetiše.

Prinućeni smo da svoju brigu sami brinemo i sad odavde preduzimamo sve, da se naš položaj reguliše i popravi, jer vidimo da kod vas tamo nismo naišli na razumevanje. To nam je vrlo žao, ali se mi odgovornosti ne plašimo. U ostalom imaću čast da vas o tome detaljnije uskoro obavestim. Hvala na obaveštenjima za suzbijanje rada titovih organa. Na tome i mi punom parom radimo a žao nam je jedino što ko od njih službeno ne doće u logor, da bi ga „službeno” i dočekali; za to ne brinite.

Spiskove za ameriku ne šaljemo, nalazeći da „Dražin fond” treba bolje iskoristiti, jer ima prečih potreba od paketa s hranom! A pakete treba slati samo kao kolektivne pošiljke, a ne na pojedine ličnosti. Molim da me o „beguncima” više ne obaveštavate, jer vidim da ih oberučke prihvatate i da vam služe čak na skupovima kao stručni referenti za ovu situaciju. To nas najblaže rečeno čudi, jer za njih uvek onako pišete!

Molim da mi Kolarevića vratite, potreban mi je.

Izvolite primiti uverenje moga poštovanja.

Đeneral Damjanović

Ćezena, 15. juli 1945

 

DRAGI MOJ DOKTORE,

Mladen Žujović

Neobično me je obradovao dolazak kapetana Vladisavljevića, preko koga mi se pružila prilila, da doćem u već dugo željenu vezu s Vama.

Ja sam u svojstvu Dražinog pomoćnika formirao krajem marta u Sloveniji Istaknuti deo štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske i primio pod svoju komandu sve tamošnje trupe: Di- narsku diviziju vojvode Đujića, grupu korpusa vojvode Jevćevića, Šumadijsku diviziju ćenerala Mušickog (raniji Dobrovoljački korpus), Hrvatsku armiju generala Parca i Slovenačku armiju

đenerala Prezelja, sa kojima se danas nalazim kao „predata vojska” u logorima Ćezeni i Forliju. Život u logorima prikazaće Vam kapetan Vladisavljević.

Poslednjih dana uspeo sam: da kao Dražin pomoćnik i punomoćnik objedinim sve naše snage u Italiji, koje se pod formom radnih jedinica nalaze kod saveznika na radovima. Baš danas sam naredio formiranje 1. Jugoslovenskog puka Kralja Petra II, u koji sam grupisao većinu tih jedinica, kao i novoformirani bataljon u Eboliu. Preduzeo sam mere za vezu sa zarobljenicima u Austriji, a u vezi sam sa Afrikom i Maltom, želeći da i sa Vama ostanem u što tešnjem kontaktu, kako bi tim putem mogao i Dražu obaveštavati, pošto svoju vezu još nemam. Dok sam bio s Dražom (do 18. marta o. g.) veza s Vama bila je stalna a Vaši izveštaji dragoceni, što sam rekao i kapetanu Vladisavljeviću.

Molio bih Vas, da me ukopčate u vezu s Dražom čim uzmognete, jer mi je to neophodno. Na Vas sam često i u zarobljeništvu i docnije mislio i baš mi je drago da našu saradnju uspostavljamo i nastavljamo, verujući u dobre rezultate njene. Ako bi se mogli i lično sastati, bilo bi idealno, a meni bi to činilo naročitu radost. Sve što Vas odovuda interesuje tražite bez ženiranja i znajte, da smo svi mi ovde na onoj beskompromisnoj liniji na kojoj smo uvek bili i koja nas je ovde dovela: monarhističkoj i nacionalnoj.

Ćezena, 5. avgust 1945.

Srdačno Vas zdravi Vaš Đeneral