Наредба бр.48 за 9.новембар 1945.
КОМАНДАНТА ИСТАКНУТОГ ДЕЛА ШТАБА ВРХОВНЕ КОМАНДЕ КРАЉЕВСКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ,
У последње време знатно је повећан број бекстава из логора Еболи.
Еболи логор
Ми Краљевски југословенски војници, који смо изашли из Титовог пакла, прошли смо безброј жртава зид смрти, да би на слободном тлу, опорављени, створили језгро реорганизоване наше војске и који представљамо безграничну наду и нашег Краља и наше поробљене Отаџбине, изгледа да смо почели да се љуљамо.
Пред ким и зашто? Чуо неко од нас за веће парче хлеба, за боље одело и можда за топлији кревет! И јунаци, који су прошли кроз све муке, који су издржали све патње који су подносили све до сада неочекивани притисак данашње политичке ситуације, поколебаше се. И то баш у доба, када су већ на помолу за нас судбоносни догађаји.
Претпоставимо, да су тачни гласови који кажу: да свакога преко ове жице очекује и велико парче хлеба, и лепа савезничка униформа, и добра плата и добар кревет. Али, да је то збиља, Савезници би нас одмах све употребили, јер су нам и обећали. Па зашто то не раде? Зато, јер сада још нема посла за све нас. А одакле гласови? Међу онима, који су већ пре годину и више дана стигли у Италију, нашли су уточишта у избегличким логорима и неки бегунци из наше групе, који су дајући лажне податке, заједно са првима употребљени код Савезника.
Пошто није право, да буду прво запослени они, који су поколебани напустили своје другове из борбе, из беде, из смрти, само ради већег комада хлеба то сам замолио савезничке војне власти, да се такво људство не употребљава, већ, у колико је потребно запошљавање, да се за то ангажује људство непосредно из састава овог логора. Пошто сам отворено изложио где је повод тим гласовима и шта сам предузео да спречим осипање људства, а уједно и гужву и гурање људи, ко ће пре да стигне до већег комада хлеба, налазим да то још увек није објашњење за изненада тако повећан број бегунаца.
Узрок томе лежи и на другој страни. Тито ванредно добро зна да ће доћи судбоносни догађаји по њега. Ванредно добро зна да смо баш ми ти, који ћемо бити језгро снаге, која ће га срушити. Зна он добро, да нису помогле никакве махинације, никакав притисак, ни губитак држављанства, па чак ни страх од насилног повратка.
Јер, сами знате Богу хвала, све то смо прошли. Тако се сад и случај, грешком запослени десетина људи, који су побегли уплашени, од ранијих гласова искоришћава од Тита да би се већ унапред ослабила песница, која ће пасти по њему.
Нервоза те подземне змије све се више показује. И после толико покушаја, свесни смо да ће доћи и многи други, уколико се немилосрдно све више ближи судбоносни час њезине погибије. Све покушаје смо до сад издржали. Треба да издржимо и овај, као и многе друге који могу доћи.
Чврстом вољом, убеђени у правду и истину, остај у јединици, јер само на тај начин нећеш ослабити маљ који ми овде представљамо. То је јуначе, Твоја дужност према Краљу и Отаџбини, према Твојој мајци, оцу, брату, жени или деци, који у грози и беди упиру очи с оне стране Јадрана, у нас, који ћемо доћи. Да ли сви они треба ту веру да изгубе?
Да ли не знаш да је Тито већ јавио преко радија: „Она жгадија у Еболиу појешће се сама”.
Зар ти није јасно шта он жели? Да ли ћеш му својим поступцима ти дати за право? Не, никако не! Твоја заклетва, која те је довела овамо, даће ти и снаге и воље да одолиш и последњим искушењима.
Зато не клони, већ с вером у Бога за Краља и Отаџбину, само увек напред.
Ову наредбу саопштити пред стројем свима војницима.
