Записник са седнице 25.марта 1947.

 

ЗАПИСНИК

Са седнице самосталних команданата, команданата пукова и батаљона и њима равног положаја одржане у читаоници Динарске дивизије на дан
25. марта 1947

Присутни:

Ђенерал г. г. Миодраг М. Дамјановић, Драгутин И. Живковић и Матија Л. Парац; Пуковници: Бранимир С. Живковић, Будимир Л. Мартиновић, Андра Божановић, Сретен Страњаковић и Иван Ткалчевић; потпуковници: Михаило Секулић, Бранко Малешевић, Драгутин Чечовић, Хранислав Ђорђевић, Божидар Николић, Јован Миладиновић и Перхавец; Мајори: Миле Капетановић, Миодраг Ратковић, Велислав Ђ. Поповип, Стеван Ђачић, Мићун Павићевић, Драгољуб Лазаревић, Сава Дудуковић, Михаило Стојановић, Лазар Петровић, Миливоје Вуксановић; Коста Капетановић; Капетани: Миле Марковић, Влада Ленац, Срећко Александрић, Драгиша Димитријевић, Србислав В. Кузмановић, Милан Поповић, Миле Маријан, Сретен Јовановић, Драгутин Јевтић, Андријашевић Голуб; Поручници: Јованчић Томица, Ђока Марић, Ђуро Видаковић, Рајак Петар, Станисављевић Тодор, Бодрожић Јован, Рибар Мане, Маркица Чучур, Рајковић Реља; Потпоручници: Мирко Грцић, Никола Јевтић, Ђуро Бјелица;

 

Седница отпочела у 17 часова.

Господо, по свом ранијем обећању, данас сам вас позвао да вас упознам са радом мисије владе Велике Британије на преслушавању наших људи у Казерти, а затим и са другим стварима које ће вас интересовати, као:

– Рад међународне комисије у Грчкој; – Стање у земљи; – Вести из Америке; – Званична изјава подсекретара за државне послове Сједињених Америчких Држава г. Дина Ачесона; – Тајна четничка радио-станица која почиње напад на Тита.

1. – Преслушавање у Казерти 24. марта 1947.

Добио сам синоћним возом извештај о испитивању наших људи у Казерти. У колико буде важних питања наредио сам да ми се пошаље и други извештај. О свему интересантном обавестићу вас.

Командант, ђенерал г. Миодраг М. Дамјановић чита изводно извештаје испитаних официра 24. т. м., који се прилажу овом записнику.

На дан 24. марта. у 9 часова почело је испитивање људства 1. групе /Дринска група В/ од стране Енглеске комисије. Јачина групе одређене за испитивање овога дана – 24. т. м. била је од 50 људи.

Испитивање је вршено појединачно у пет засебних соба. Присутни испитивању били су један Енглез, тумач и лица позвано на испитивање.

Пре доласка комисије у свакој соби био је по један пушком наоружани енглески војник, који је у почетку рада комисије повучен. На примедбе извесних да стражар није потребан, један енглески мајор из састава мисије Владе Велике Британије казао је, да не жели да се деси случај у Напуљу.

Преслушавање вршено је на погодан начин. – Сваки човек – официр, подофицир и војник – позван на преслушавање треба да буде одевен у чистом и уредном војничком оделу и да има војничко држање и понашање, јер га као таквог и мисија Велике Британије третира.

У главном постављана су општа питања / генералије/ и из живота и рада од 6. априла 1941. до доласка у Италију. Којој је оружаној формацији припадао и под чијом командом, као и његов рад у главном. Саслушање се не потписује.

Као што сам вам и раније казао, господо, никакве нарочите инструкције и питања не давати људима, а нарочито у виду питања и одговора, јер је сваки наш човек у стању да да потребан одговор.

2. – Рад међународне комисије у Грчкој

Одређени делови међународне комисије обишли су логоре у Пиреју, острву Сиросу и Солуну. Вероватно и логор на Криту, али се не зна тачно.

При свим обиласцима узимали су учешћа и Титови делегати. Увек им је био циљ да онога који је испитиван збуне а нарочито изазову, те да тако у сваком случају спрече дотичног да оно о чему је питан не прикаже на најбољи начин, што, природно, у сваком случају њима није ишло у рачун. Председавајући их увек опомињао и позивао на ред. Поступци Титоваца су често били такви, да цела комисија није остављала слику једног тако високог међународног тела.

Прво су обишли логор у Пиреју. Пред скупом избеглица Титовци у првом моменту нису хтели да се покажу. Када су ови то императивно затражили, један од њих се је појавио. Био је одмах опкољен од стране Срба. Он је препознао Воју Мирковића бившег среског начелника у Прокупљу и упутио му питање: Шта сте радили у Топлици? уплашен да не буде премлаћен, почео је да узмиче. На то га је Мирковић ухватио снажно за руку и узвикнуо му да не бега! Титовац је био позват од једног делегата Америке, што је искористио и умакао, дрско добацивши: „Сви ћете ви доћи у Југославију!” – Само као победиоци!” „Одговориле су избеглице. Поводом овога Титовци су поднели протест.

У Атини су испитали два југословена, која живе ван логора, али су избеглице. У једном логору саслушали су само опширно једног, кога су предложили Титовци. Он је био насилно мобилисан Титов војник и као такав побегао прошле године из Битоља, Крушевљанин је и активни Равногорац. Титовци су се уздали да ће он говорити у њихов прилог. Испало је сасвим обратно. Следећи као сведок позван је један Дојранац. Он је изнео шта се одиграло на том правцу у вези са грчким комунистима. Он до краја није испитан.

Непобитне и потпуно опипљиве доказе о вези Титоваца са збивањима у Грчкој дао је Сима Трајковић, ранији борац Равногорског покрета, који је родом из околине Врања. Био је командант граничног одсека на простору Охрид-Перистер. Заробљен је од стране Титоваца 1944. и доцније је постао Титов поручник. Саслушан је у сали где заседа целокупна комисија. Пре почетка саслушања председавајући га упозорава: „Овде се не налазите пред народним судом, већ пред мећународном комисијом. Позвани сте као сведок по питању догађаја у Грчкој држави. Не плашите се и слободно говорите”. Исти је дао одличне податке и грчким властима при ранијем саслушању. Титовцима није успело да осујете ово саслушање.

Један домаћи лист у Грчкој објавио је тучу између два члана комисије. Комисија је добила довољно података, који јој могу користити да у нашој Отаџбини на што лакши начин сазнају не само оно због чега су, већ и све остало.

Комисија креће за Бугарску, а потом за Београд. Сметње им већ чине. Када је један део комисије требао да преће границу јужно од Битоља поводом неке провере, Титове граничне власти су ометале и тврдиле да немају одобрење да их пусте. Американац је одмах протестовао. На лицу места је рекао: „Тито хоће тајну атомске бомбе а не дозвољава да се уђе у једно његово село”.

Командант је пре почетка изводног обавештења о раду Међународне комисије у Грчкој казао, када смо већ у ери преслишавања, вероватно да ће вас интересовати и ови подаци и наставио читање извештаја.

– Писмо о стању у земљи

Ђенерал г. Миодраг М. Дамјановић чита једно писмо о стању у земљи, које је упућено из Београда 17. марта 1947. године.

Изводно писмо је оштампано у Југословенским новинама у бр. 20 за 27. март т. г., те се записнику не прилаже.

– Вести из Америке – писмо потпуковника Кнежевића

Од специјалног штаба одсека за грађанске послове при Министарству рата у Вашинггону потпуковник Живан Л. Кнежевић добио је одговор на писмо, који гласи:

„Можете бити сигурни да изручивање савезничких ратних злочинаца, од стране ове Владе некој другој земљи, неће бити учињено докле год ово изручивање не послужи циљевима правде.Ценимо Ваше интересовање”.

5. – Званична изјава Дина Ачесона

Вашингтон, 21. марта /АР/. – Римски Дејли Емерикен од 22. марта т. г. доноси следећу званичну изјаву подсекретара за државне послове Америчке Владе Дина Ачесона:

„Подсекретар за државне послове Дин Ачесон рекао је данас да постојање једне „владе, у којој доминирају комунисти” ма где било у свету, јесте „опасност по безбедност Сједињених држава.

Јасне изјаве г. Дина Ачесона о помоћи Грчкој и Турској изнете ће бити у Југословенским новинама бр. 20 за 27. март 1947. године.

6. – Тајна четничка радио-станица почиње напад на Тита

Београд, 21. марта /АР/. – Једна тајна радио-станица, по свој прилици руковоћена од остатака четника Драже Михаиловића, отпочела је да даје радио-емисије противу режима маршала Тита у Југославији. Ова тајна радио-станица јавља се свакога дана рано у јутру на српском језику као радио „Равна Гора”.

Равна Гора је планина у Западној Србији, на којој је ђенерал Михаиловић имао Главни Штаб за време рата. Радио је истакао као паролу „За Краља и Отаџбину”.

7. – Дефинитивно уређење југословенског војничког гробља код Батипаље

Најнужније уређење Југословенског војничког гробља код Батипаље извршено је до сада без нарочитих средстава. Да се потпуно гробље уреди потребно је да све команде од прихода својих кантина даду извесну суму новца. Одређена комисија од стране команданта логора Еболи предлаже да се одмах изврши саћење дрвећа и другог зеленила, изврши ограда од жице и металних стубова, које пристају Енглези да даду, као и изради крстови од бетона и доврши дефинитивно унутрашње уређење самог гробља. Извесну новчану помоћ даје Хришћанска заједница младих људи и Енглеска команда логора, а још 22.000 треба да даду јединице, сразмерно према броју сахрањених. Командант каже да су команданти већ једном изјавили да желе да се гробље дефинитивно уреди, па нека одмах се томе и приступи.

Пуковник Бранимир С. Живковић преддаже да се одреди комисија од три члана и то: један официр из Команде логора и по један из Динарске и Шумадијске дивизије, која ће понова извршити детаљан предлог и прорачун материјала за дефинитивно уређење гробља. Према том предрачуну да се и убере сразмерно и новчана помоћ за дефинитивно уређење гробља. Са овим се највећи број команданата слаже и усваја.

Пуковник Андра Божановић преддаже да све јединице даду новац за уређење гробља, према финансијској моћи, без обзира на број сахрањених из појединих јединица. Ђенерал г. Миодраг М. Дамјановић обавештава да је са своје стране дао 25.000 лира за раније провизорно уређење гробља, а сада предлаже да се одреди комисија која пе извршити разрез појединицама и да се одмах приступи дефинитивном уређењу гробља.

Гробље мора да се потпуно уреди, а потом преда човеку на чување. Хитно је потребно да се засади шимшир и др. дрвеће на време, изради ограда и отпочне са израдом бетонских крстова са натписима. Тако да ако уследи покрет из Еболиа да гробље буде потпуно уређено. Командант логора Еболи да предузме све потребно са своје стране да се приступи дефинитивном уређењу гробља.

8.- Побољшање хране ђака

Потпуковник Бранко Малешевић износи разрез радничких оброка по јединицама и образложава да је немогуће извршити веће смањење јединицама, као и запосленом људству код Енглеске команде логора, јер радничких оброка има колико је најнужније, а ни Енглези нису вољни да ускрате радничке оброке људству које код њих ради. Додељивањем извесног броја радничких оброка хране смањивањем од јединица ђацима се не би много помогло.

Мајор Милош Павићевић предлаже да кантине од својих прихода даду извесну суму новаца за побољшање хране ђака, јер се раднички оброци не могу много смањити јединицама. Пуковник Андра Божановић предлаже да се комисијски изврши ревизија радничких оброка и већи број додели Школском интернату Гимназије Краља Петра II. Капетан Миле Маријан такође предлаже да се изврши ревизија радничких оброка.

Пуковник Бранимир С. Живковић износи случај да је прошле године Гимназија имала 200 радничких оброка хране, али да се храна ђака није могла знатно да побољша обзиром на састав радничког оброка, већ да је потребно да и кантине од својих прихода даду извесну суму новаца за куповање поврћа и воћа за ђаке, а нарочито нижих разреда гимназије.

Питање побољшања хране ђака није дефинитивно решено. Предузеће се извесне мере за ускоро десринитивно решење.

9.- Културно-просветни савет за прославу 27. марта и побољшање васпитања људи у логору.

Ђенерал г. Драгутин И. Живановић даје обавештење за приредбу Равногорске академије 27. т. м. у 20 часова и кратак извештај и поуку о одржаној седници Културно-просветног савета 24. марта 1947. године. Конкретно износи разлоге да је хитно потребно да се са васпитањем људи отпочне одмах и од стране свију старешина и интелектуалаца, као и да се рационално користе Југословенске новине и др. публикације које издаје Културно-просветни савет и Штаб Врховне Команде – Истакнути део за обавештавање наших људи и њихово васпитање.

Ђенерал г. Живановић интересује се да ли је добивен одговор од Италијанских карабињера за „сођорно” /одобрење за боравак у Италији/ да ли исти треба и припадницима логора Еболија или само онрша ван логора? Потпуковник Секулић обавештава да је добио усмено обавештење од старешине карабињера у Еболиу да је сођорно потребно само Југословенима који станују ван логора, а онима у логору не. Чињено је питање и писменим путем и када га добије од надлежних да ће одмах обавестити Команду нашег логора Еболи.