Седамдесети помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу

 

 

 

Због насталих околности и здраственог стања којем је стручна неговатељска помоћ неопходна са једне, и жарке жеље нас следбеника са друге стране да, одржимо помен у обавезном присуству последњег правог ветерана Равногорца у УБКЈВ“ДМ“ Земаљске Управе за Немачку, нашег председника Руже Јовановић, у мањем броју, у башти неговатељског дома смо заједнички одржали помен нашем Ђенералу и свим Равногорцима. Наша сестра Ружа, којој је ово већ седамдесети  помен, од зверског убиства ђенерала Драже, којим су убице покушале да, телесним убиством, убију и искриве сећање његовог лика и дела, посведочила је својим непромењим ставом, исправност жртве и борбе дате са вером у Бога за Краља и Отаџбину. „ Сећам се првог помена после зверског убиства нашег вољеног и никад не заборављеног Чиче који смо одржали 1946. године у Напољу.Пошто због задобијених рана ја нисам могла да идем, и боравила сам у болници, џипом су дошли  по мене капетан Милош Аћим Коста са још два војника и однели ме у Грчку цркву и поставили су столицу поред олтара где сам седела за време помена. Сви су плакали за нашим драгим Чичом, вођом Трећег устанка јер, са са губитком њега, тињала је наша нада у нашу златну слободу. Ми смо се сви осећали као сирочад. Сваки помен нашем Чичи враћа ме на прошле догађаје који ми кроз помен изгледају као да су јуче били“. Наша сестра Ружа нам  је са неколико речи описала значење помена. Сви покушаји да од УБКЈВ“ДМ“ претворе нешто што оно никад није било, ма са које стране, и ма од кога они долазили доживели су неуспех, и док постоје овакви „камени спотицања“ каква је наша сестра Ружа доживеће. Свемоћног живог Бога умолили смо за опроштај њихових грехова, а свету смо посведочили исправност њиховог пута и дела.