Назив удружења

 

ЈУНАЦИ, НЕУСТРАШИВИ БОРЦИ ЧИЧИНИ

 

Ми, верни војници његовог величанства краља Петра и бескомпромисни борци и следбеници хероја и мученика ђенерала Драже Михаиловића, који се данас налазимо расути широм света, морамо остати сложни и међусобно повезани, како би снажни дочекали догађаје који су на помолу. Закону слоге морамо се сви, колико нас има ван Отаџбине, покорити, не заборављајући ни једног тренутка: да у нас гледају милиони наше поробљене и тешко искрвављене браће, која ђе сутра у слободној земљи мођи да кажу свакоме, па и нама, шта значи слобода и демократија, за које они и дандањи смело и пркосне гледају крвавом титу у очи, очекујуђи своје време, које је и наше! То време донеђе и њихова права, права милиона мученика жељних слободе, а сви ти милиони сигурно и данас мисле оно што је мислио Дража.

Навикли смо до сада да иступамо као војници, формирани у чете, батаљоне и пукове! Али прилике под којима данас живимо и радимо, као и ситуација у којој се налазимо, то нам не дозвољавају. А ни домађини земаља у којима се привремено налазимо, то нам сасвим природно не би дозволили, док нам то тренутно није ни потребно! (…) С друге стране: због задатака који нас чекају: због једнодушности која мора владати у нашим редовима; због снаге коју наша целина мора представљати – ако се жели успех, наше се везивање не сме, изводити ни на политичкој основи! Уз то, у земљама у којима смо, политиком се баве политичари, да и ми – иако демократски настројени – као некадањи и будуђи војници морамо политику оставити политичарима, без, обзира на то што сваки појединац може припадати било којој политичкој странци. Ми морамо бити свесни истине: да као војници и борци за слободу Отаџбине своје, још нисмо свој задатак извршили! А сутра, у слободној земљи нашој моћи ће сваки да се и слободно политички опредељује, док ће војницима опет бити место у касарни.

Наше везивање мора данас бити кроз Удружење за међусобно чување, потпомагање и олакшавање мучног избегличког живота: за збрињавање наших борбом онеспособљених невољних, као и за оспособљавање за будући живот и рад омладине наше. И ми ћемо се, ако у томе Божјом помоћи будемо успели, оспособити за све оно што нас неминовно чека: за тешке задатке и борбу за ослобођење Отаџбине наше свете: за борбу у којој је херојски пао и наш неумрли командант; за борбу у којој и данас у земљи лију своју племениту крв верни и јуначки борци Чичини.

Ето, у томе духу, а на многобројне захтеве и предлоге са свих страна, сматрајући се и позваним за то, нашао сам за сходно: Да се приступи реорганизацији досадањих начина удруживања, који не дадоше од њих с правом очекиване резултате. Та реорганизација има да се изврши образовањем Удружења, у коме би се сакупило све оно, што мисли добра Краљу и Отаџбини.

Удружење ће носити назив: – УДРУЖЕЊЕ БОРАЦА КРАЉЕВСКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ „ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ”.

У име ваше и своје упутио сам молбу нашем Врховном Команданту, Његовом Величанству Краљу Петру II, да нашем Удружењу благоизволи дати Свог Првенца, Његово Краљевско Височанство Престолонаследника Александра, за покровитеља. Овим испуњавам жарку жељу свију нас: Да и на овај начин изразимо своју непоколебиву верност и дубоку оданост нашој народној династији Карађорђевића и нашем Врховном команданту, с чијим су именом на уснама гинули – и данас у поробљеној нашој Отаџбини гину – борци и следбеници славног ђенерала Михаиловића. Убеђен сам, да ће Њ. В. Краљ благонаклоно изаћи у сусрет нашој молби и одазвати се нашим искреним жељама.

Удружењу нашем имају се још сада дати основи, који ће му омогућити: Да своје ванпартијско и невојничко деловање настави и у слободној Краљевини Југославији, у којој ће оно бити светионик врлина, које је српски народ својим небројеним најдрагоценијим жртвама оживотворио кроз Равну Гору.