Команданту истакнутог дела ВКЈВ ген. М. Дамјановићу

 

КОМАНДАНТУ ИСТАКНУТОГ ДЕЛА ВК ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ ГЕНЕРАЛУ МИОДРАГУ ДАМЈАНОВИЋУ

 

Господине генерале, из Вашега писма од 15. јула текуће године. упућеног г. др Топаловићу видимо да сте закључили да ви и тамошње људство нисте наишли на помоћ и разумевање код нас и да то заснивате на чињеници да се ми до сада нисмо појавили у логору. Тај закључак није тачан. Ми у границама наших могућнoсти свакодневно чинимо напоре да се стање у логорима поправи и да се створе услови безбедности за емиграцију. Чинимо то код енглеско-америчке Команде, код италијанских цивилних и војних власти, код пријатеља Пољака и кроз све наше везе у иностранству а нарочито у Америци. Ако се резултати тога рада споро виде то свакако не зависи од нас. Можемо мећутим ипак бити задовољни што емиграција иако у пуној илегалности ипак има релативно велику безбедност очекујући даљи развој мећународне ситуације. Ми ћемо своје напоре продужити средствима и путевима који одговарају стању илегалности и на које нас упућују наши прави пријатељи. И ти би путеви били затворени ако би покушали да идемо широким расправљањима и обавештењима. Ми ћемо се радије изложити неправедној критици него довести у опасност пријатељства и поверење од којих зависи безбедност целе југословенске емиграције. Молимо Вас да и Ви и сви одгозорни људи у логорима најзад разумете да ми насупрот земљи и наредои енглеске Команде не можемо доћи у логоре и да је писмени и курирски контакт једино могућна веза мећу нама све док енглеска Команда не заузме други став. Не можете ваљда веровати да нам могу бити пријатни прекори због не долажења у логор. То спречавају једино од већ крупни разлози.

Даље Вас молимо за следеће:

1 / Пошаљите спискове за личне пакете. Слање ће пасти на терет појединих српских породица и на средства Српске народне одбране, а не на Дражин фонд. Не одашиљање спискова у Америку терети Вас одговорношћу што се та врста помоћи не шаље. Поделу пошиљки ви сами регулишите. Биће одрећен Централни помоћни одбор и он ће тражити формирање својих органа по логорима.

2/ Подела помоћи и општење са УНРОМ мора бити једнообразно за целу Италију, намеће се потреба и за једнообразном командом у колико постоје наше војне јединице у Италији. Мишљења смо да све те јединице треба да се ставе под команду Команданта Истакнутог дела Врховне команде. Једини организовани батаљон у Еболију је тај савет прихватио. Команданту саветујемо:

а) Да по сопственој иницијативи предузима мере за прикупљање под команду војних лица и установа ван Отаџбине;

б) Да распоређује старешински кадар;

в) Да концентрише све везе нижих команди било са ЦНК било са савезничким властима.

3/ ЦНК се мора старати да сви делови народне револуције па и војни спроводе одлуке Светосавског конгреса. Не видимо да духовна акција и устројство извесних јединица под Вашом командом одговарају демократском, југословенском, савезничком и антифашистичком ставу Конгреса. Желимо да са надлежним представницима о томе водимо разговоре ако се жели политичка сарадња у оквиру југословенске демократске народне заједнице коју ми представљамо у иностранству. На ово су се сагласили сви чланови ЦНК у иностранству.

4/ Војвода Г. Доброслав Јевђевић није прихватио савете да не иступа као представник Југословенске демократске народне заједнице и Команданта наше војске генерал Михаиловића, јер он те легитимације нема и у колико их је имао оне су му одузете. Отуда ЦНК мора да изјави да са г. Јевђевићем не може сарађивати. Генерал Михаиловић нас је лично обавестио и овластио да овакву изјаву можемо дати и у његово име.

 

Изволите примити уверење о нашем поштовању.

За Централни национални комитет,

Живко Топаловић

Рим, 27. јули 1945.