Sa sahrane Milovana Miće Jovanovića

 

Sahrana Milovana Miće Jovanovića na Vojničkom Počasnom groblju Bilefeld-Zene!

 

 

 

U utorak 11.novembra po novom/29. oktobra po starom kalendaru 2014 godine, u Crkvi Svetog Preobraženja Gospodnjeg u

Bekhofu, prota Dragan Vidojković iz Berlina je odslužio opelo počivšem veteranu Ravnogorskog Pokreta napojen Ravnogorskim-ebolskim duhom, do kraja odanom zakletvi Kralju i do poslednjeg dana sa statusom političkog emigranta, Milovanu Mići Jovanoviću. Opelu i sahrani na Počasnom vojničkom groblju Sene, pored njegove duboko ožalošćene supruge Ruže Jovanović, prisustvovali su u većem broju:prijatelji, poznanici i članovi UBKJV“DM“koji su ispratili svoga Miću, na putu iz ovog zemaljskog sveta u drugi svet, svet večnosti.

Milovanov Mićin ukras koji ga je krasio, je bila njegova plemita duša, koju mnogi pamte i pantiće po dobroti, smirenosti i hitrosti za pomoć bližnjima.

Veoma dirljiv govor održao je predsednik crkvene opštine Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Bekhofu Momčilo Bilić. Govor koji dostavljamo ovde, sadrži i kratak Mićin životopis.

 

“Tužni zbore, brate Mićo, odlaziš ostavljaš nas okupljene ovde u Crkvi Svetog Preobraženja Gopodnjeg.

U Crkvi desi dolazio svake nedelje i svakog sveca na Svetoj Liturgiji. Odlaziš tamo de moramo svi, pa i onaj ko se danas rodio mora tamo na onaj svet, de se večno živi. Opraštaš se od: tvoje ožalošćene supruge Ruže koju si voleo iznad svega, Ravnogorke i kurirke kod Dragoljuba Draže Mihailovća i tvoje lepotice kako si je zvao, od tvoga kuma nad kumovima Radenka koji je bio spreman i u po noći da dođe da pomogne da učini sve za tebe do zadnjeg dana. Rođaci iz Otadžbine ne dođoše da te isprate na tvom putu u večni život, kako su rekli nisu u mogućnosti. Tvoji prijatelji ovde u Bekofu, sestra Milica koja se brinuše oko tebe, onda kad ti je trebala bila je sa tobom.

Brat Mićo rodio se 08.07 1925 u selu Brežđe kod Mionice u Valjevskom srezu, od oca llije i majke Milice. Mića je bio najstarije dete u porodici gde je još imao tri brata i sestru.

Odlazi na školovanje u Valjevo gde završava gimnaziju a potom u Beograd u Kraljevsku Jugoslovensku Vojsku, gde ga zatiče rat. Daje zakletvu na vernost Kralju i odbrani Otadžbine, tu zakletvu je održao do kraja života.

Stupa u valjevski korpus pod komandom Neška Nedića sve do kraja rata. Izdajom saveznika i upadom Crvene armije povlači se zajedno sa K.J.V.za Italiju, de je vladala neizvesnost. Pitanje je bilo kuda? Povratak komunističkim zlikavcima, ili u logore Ćezano, Eboli a zatim u Munster lager Nemačka. Mića se opredeljuje za ostanak u emigraciji i ostaje u Nemačku. Posle prinudnih radova, 1950 godine zapošljava se u garnizonu britanske vojske MSO u Bilefeldu, gde dobiva zvanje kapetana i ostaje da radi sve do svoje penzije.

Godine 1958. upoznava kurirku Draže Mihailovića Ravnogorku Ružu Papić, stupaju u brak iste godine, i ostaju zajedno, sve do današnjeg dana.

Nas brat Mića bio je član Udruzenja Boraca Kraljevske Jugoslovenske Vojske “DM” za Nemačku od njegovog osnivanja, radio je mnogo za Udruženje: pisao je, družio se sa drugim u mnogim gradovima Nemačke, de je stekao velike prijatelje.

Prijatelje koji ga čekaju tamo de se večno živi de nema: agonije, mržnje, škrguta zuba tamo de vlada mir i spokoj, tamo gde te očekuju tvoji: roditelji, braća, sestra, rodaci, tvoji ratni drugovi koji se boriše zajedno sa tobom za Kralja i Otadžbinu, da im opričaš dešavanja u ovom svetu i o stanju u majci Srbiji za koju su oni položili živote.

Naš brat Mića nije umro od bolesti srca ili raka već od starosti a najviše od tuge, posmatrajući ovu našu Srpsku tragediju- nesreću koja je zadesila srpski narod. Mržnju, neslogu, ljubomoru, nepoštovanje i korupciju vlasti iznad svega nezadovoljstvo u Crkvama. Pored svih ovih stradanja Mića ostaje veran Bogu svojoj Crkvi i svom narodu.Uvek je govorio sa osmehom na licu i suzama u očima volja Božija.

Pomagao je svoju Crkvu u Nemačkoj i bio je redovan posetilac Crkve Svetog Preobraženja u Bekofu.

Ostao je do zadnjeg dana svog života veran četničkim idejama.

Verovao je u Svetu Trojicu i u srbsku trobojnicu.

Dragi naš brate Mićo u ime: tvoje voljene ožalošćene supruge Ruže, u ime tvoga kuma Joje, tvojih rođaka, u ime sveštenika oca Dragana u ime Udruženja Boraca Kraljevske Jugoslovenske Vojske “DM” za Nemačku , u ime moje porodice, u ime tvojih prijatelja, svih članova, crkvene opštine, opraštamo se ovde u Crkvi Svetog Preobraženja Gopodnjeg.

Neka je milostivom Bogu slava i hvala što te je oslobodio od ovog zemaljskog mučenja i primio u večni život. Od nas svih neka ti je večni mir i radost u carstvu Gospodnjem.Vječnaja ti pamjat dragi naš brate Mićo” .

 

Kratak govor hvale o Milovanu Mići Jovanoviću održao je i dugogodišnji prijatelj Hrama Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Bekhofu, evangelistički diakon Artur Herman.