Поштовани г.Ђенерале од потпук.Живана Кнежевића 30.децембар 1946

Поштовани господине ђенерале,

Примио сам Ваше инструкције и по њима ћу поступати. Мој пријатељ мајор Јововић писао ми је и једно опширно писмо, на које сам му одговорио. Тражио је од нас савете неке и ја сам покушао да му их дам према најбољој својој савести. Ако има нечега где сам погрешио и где се би не бисте слагали, ја бих вам био врло захвалан да ми јавите па ћу ја то јавити Јововићу и исправити. Достављам вам стога то писмо. Није потребно да вам кажем да ја признајем само делегате Врховне Команде а не и појединих „расова” и према томе, ако је тачна вест у Билтену војвода Ђујића и Јевђевића (да је он „њихов делегат”) ја то нећу признати ни у коме виду.

Са Јововићем сам и лични пријатељ и његова честитост ми даје наде, да ако је што и заведен од кога, да ће се поправити кад од мене чује истину. Ово вам напомињем да не бисте тачку 5) схватили као опасност по наш заједнички рад. Ја сам навикао, као и ви, да примам ударце са свих страна за ствари које сам баш супротно урадио и то од својих пријатеља. Људи су необавештени, а време није да им дамо документа која би сврстала несумњиво на нашу линију, све те добронамерне критичаре.

Достављам Вам и писмо које сам упутио г. Милошевићу и мислим да је то све што је било потребно да му се јави. Ако му што још допуните у вашим инструкцијама, молим да нас обавестите. Писао сам и г. Ђоновићу, доставио Меморандум Срба грчком Краљу и молио га да нареди својима тамо да помаже свесрдно Милошевића, јер ћу одавде све упутити на сарадњу са њим и преко мога министарства овде и преко грчког војног изасланика.

Има доста знакова да ће се Руси до лета повући из Европе и да ће судбина комунистичких режима, можда, бити иста као и онога у Персији. Можда не би било рћаво спремати полако наше и организовати се да тај догађај сачекамо спремни. А и онима у земљи јавити да оставе активну борбу и спремају народ за час кад се Руси повуку. Ви ћете то тамо боље моћи да процените. Размишљао сам о слању или бар припремању официрских група да се у лето пребаце у земљу. Сутра ћу видети са „старим пријатељем” моје струке по свима питањима и доставити Вам исцрпан извештај. Досада нисам могао јер је био болестан скоро месец дана. Чини ми се Грчка као нарочито погодна за инфилтрацију код нас. И то ћу питање размотрити после разговора сутрашњег, са грчким војним изаслаником овде. Они имају највећи интерес да Тито оде и на њих ћемо можда моћи да се ослонимо доста. Учинићу све да ту ствар продубим до крајњих граница. Радићу договорно са г. Ф.

Достављам Вам и један чланак г. Фотића за ваш преглед штампе. Што се тиче сарадње Д. Цветковића и Мачека и некаквог споразума, о чему че писано у Србобрану, не знамо ништа тачно. Знамо тачно да Мачек жели да Драгиша буде супотписник Споразума који Мачек жели да потпише са Лондонским одбором. Знамо исто тако тачно да Одбор неће да чује нити ће ма шта потписати са Драгишом, који не значи ништа без Павла на Дедињу и власти. У чланку је споменуто да је Њ. В. Краљ дао одобрење на споразум неки Мачек-Цветковић. То је избачено из чланка и ја сам поново телефоном рекао г. Пепићу да нипошто не уплеће Краља ни у шта и да избегне све што би ишло на штету репутације Краљеве. Мачек „не зна ко представља Србе”, али је спреман да склопи Споразум ма са којим Србином који ће му дати оно што он хоће. Одбор у Лондону непризнаје ни Бановину нити ће улазити у разграничење и зато Мачек „не зна ко представља Србе”. А наша српска емиграција и не сања колико пакости наноси баш српским интересима што и она „не зна ко представља Србе” и тиме иде на руку многим смутљивцима и маневрима г. Мачека. Ми овде признајемо Одбор у Лондону и радићемо што нам он буде наређивао.

Поштује Вас и срдачно поздравља

Ваш потпуковник Живан Кнежевић Вашингтон, 30. децембар 1946.