Поштовани Господине Докторе

 

Примио сам ваше писмо од 11. овог месеца са писмом пуковника Kнежевића, које вам враћам. Говорите ми да ће помоћ унре поправити стање у логорима, што сви знамо, али још никако не извештавате: кад ћете ви мећу нас! Бојим се да не закасните, јер време чини своје, а људи вашу бригу ни после толико времена не осетише.

Принућени смо да своју бригу сами бринемо и сад одавде предузимамо све, да се наш положај регулише и поправи, јер видимо да код вас тамо нисмо наишли на разумевање. То нам је врло жао, али се ми одговорности не плашимо. У осталом имаћу част да вас о томе детаљније ускоро обавестим. Хвала на обавештењима за сузбијање рада титових органа. На томе и ми пуном паром радимо а жао нам је једино што ко од њих службено не доће у логор, да би га „службено” и дочекали; за то не брините.

Спискове за америку не шаљемо, налазећи да „Дражин фонд” треба боље искористити, јер има пречих потреба од пакета с храном! А пакете треба слати само као колективне пошиљке, а не на поједине личности. Молим да ме о „бегунцима” више не обавештавате, јер видим да их оберучке прихватате и да вам служе чак на скуповима као стручни референти за ову ситуацију. То нас најблаже речено чуди, јер за њих увек онако пишете!

Молим да ми Коларевића вратите, потребан ми је.

Изволите примити уверење мога поштовања.

Ђенерал Дамјановић

Ћезена, 15. јули 1945

 

ДРАГИ МОЈ ДОКТОРЕ,

Младен Жујовић

Необично ме је обрадовао долазак капетана Владисављевића, преко кога ми се пружила прилила, да доћем у већ дуго жељену везу с Вама.

Ја сам у својству Дражиног помоћника формирао крајем марта у Словенији Истакнути део штаба Врховне команде Југословенске војске и примио под своју команду све тамошње трупе: Ди- нарску дивизију војводе Ђујића, групу корпуса војводе Јевћевића, Шумадијску дивизију ћенерала Мушицког (ранији Добровољачки корпус), Хрватску армију генерала Парца и Словеначку армију

ђенерала Презеља, са којима се данас налазим као „предата војска” у логорима Ћезени и Форлију. Живот у логорима приказаће Вам капетан Владисављевић.

Последњих дана успео сам: да као Дражин помоћник и пуномоћник објединим све наше снаге у Италији, које се под формом радних јединица налазе код савезника на радовима. Баш данас сам наредио формирање 1. Југословенског пука Краља Петра II, у који сам груписао већину тих јединица, као и новоформирани батаљон у Еболиу. Предузео сам мере за везу са заробљеницима у Аустрији, а у вези сам са Африком и Малтом, желећи да и са Вама останем у што тешњем контакту, како би тим путем могао и Дражу обавештавати, пошто своју везу још немам. Док сам био с Дражом (до 18. марта о. г.) веза с Вама била је стална а Ваши извештаји драгоцени, што сам рекао и капетану Владисављевићу.

Молио бих Вас, да ме укопчате у везу с Дражом чим узмогнете, јер ми је то неопходно. На Вас сам често и у заробљеништву и доцније мислио и баш ми је драго да нашу сарадњу успостављамо и настављамо, верујући у добре резултате њене. Ако би се могли и лично састати, било би идеално, а мени би то чинило нарочиту радост. Све што Вас одовуда интересује тражите без женирања и знајте, да смо сви ми овде на оној бескомпромисној линији на којој смо увек били и која нас је овде довела: монархистичкој и националној.

Ћезена, 5. август 1945.

Срдачно Вас здрави Ваш Ђенерал