Писмо ђенерала Драже г.Фотићу

 

 

Писмо ђенерала Драже г.Фотићу

 

Поштовани и драги Господине Фотићу,

Народ, војска и ја лично, са узбуђењем  смо пратили Вашу одлучну борбу и залагање до крајњег пожртвовања. Остављени од свих и свакога, имали смо у Вама, и имамо га и данас, чврст ослонац и великој слободарској Америци, која једина у свету штити интересе малих народа.

Добио сам извештај од мајора Боре Тодоровића и пуковника Жике Кнежевића о успеху Вашег рада, а нарочито у вези са извештајима које су из земље поднели пуковник Сајц, капетан Мансфилд и мајор Бора Тодоровић. Наш Централни национални комитет, ценећи Ваше напоре и Ваше залагање, увео Вас је у свој састав, и Централни комитет заједно самном Вас моли, да и даље продужите и да нас што више помогнете у тешкој борби коју водимо и у којој страда цео један народ; страда незаслужено и само зато што се бори за праву слободу и права човека.

У току овог пролећа успели смо да из немачких шака спасемо 400 америчких звиатичара, присилно спуштених по разним крајевима Југославије. До сада су преко 350 репатрирани у Италију. Имамо их још и имаћемо их и убудуће. Добили смо и писмено признање од 15. америчког ваздухопловног корпуса. Амерички пуковник Мак Дауел, поводом ове наше сарадње, дошао је у месецу августу код мене са читавом својом Мисијом и он је имао прилике да се на лицу места увери о стварном стању у земљи.

На дан 1.новембра о.г. пуковник Мак Дауел отишао де од мене у Вашингтон, као велики наш пријатељ и он већ треба да је у Вашингтону. Пуковник Мак Дауел је заједно самном прешао Западну Србију, све до Мачве, одакле смо се заједно пребацили у Семберију и Босанском Посавином дошли до реке Босне, све до наспрам Добоја. Одатле смо отишли на Добојски Озрен и са Озрена пуковник Мак Дауел је одлетео за Италију. Пуковник Мак Дауел је има прилике да види велике наше војничке снаге, као и чврсту повезаност између народа и војске.

У Босни jе био одушевљен нашим радом на зближењу са Муслиманима и Католицима. Учествовао је на зборовима где су све ове вероисповести биле заступљене, и ја верујем да ће његов реферат, поред реферата Садца и Мансфилда, бити још Једна потврда стварног стања у земљи у нашу корист. Са мном заједно обилазио је и болнице наших рањеника, који су у највише случајева своје ране задобили од Партизана. Тада ми је казао да би био читав скандал у Америци, када би јавност дознала да се овде убијају националисти америчким оружјем, које је пренето америчким авионима. Сматрам да Мак Дауелово име треба чувати, како га не би онемогућили у раду.

У своје време покушао сам да успоставим везу са Бугарима. Писао сам утицајним личностима за које сам претпостављао да ће доћи на чело управе, и у томе се нисам преварио. Бугари, под садашњим приликама притиснути Русијом, не смеју сада ништа у томе смислу да предузму. Бугарске трупе, међутим, претвориле су се сада у “ослободилачку војску” Југа Србије и Јужне Србије.

Покушали смо да ступимо у везу са Русима, али нам нису ништа одговорили, јер им Тито више конвенира.

Тито, и поред свих помоћи у пропаганди и наоружању, не може успоставити власт на целој територији. Ми смо борбу противу Тита морали продужити, док смо борбу са Русима избегли и покушали да чак у борби сарађујемо са њима противу окупатора.

Чудновато је заустављање Енглеза на грчко – југословенској граници. Очекивали смо да ће они ући у Јужну Србију.

Краљ нам је задао страховити ударац. Нарочито се он одразио на колебљиве војничке старешине у извесном броју, али на народ његов говор оставио је обратно дејство. Народ је почео да гунђа противу Краља и Династије, и протести су падали на све стране, и то јавно.

Сматрам да би требало да потражимо што јачи наслон на Америку, јер Америка има великих економских интереса на Балкану, а и ми исто тако имали би интерес да се економски везујемо за њу.

 

Пошто се Француска све више и више ојачава, то би са њом требало да се ступи у што ближи додир, јер узајамне симпатије постоје, и само их треба обновити и оживети, па да нам се и она нађе сада у поноћи.

Са Пољацима смо везани заједничком несретном судбином; и са њихове стране постоји већ тежња да нам се што више приближе. И ми треба са те стране да покажемо за њих највеће симпатије. Колико год можете, покушајте да нам ове везе остварите, а у исто време и помоћ са њихове стране. Покушајте колико год можете да их ангажујете за нашу ствар. Било би врло важно ако би у Америци могли да учините зајам за рачун државе, како за помоћ нама у земљи, тако и за Вашу акцију у Америци, као и за акцију дела Централног комитета под вођотвом др Живка Топаловића у Италији.

Требало би по сваку цену спречити да Америка даје помоћ Југославији преко Комуниста, већ у колико би та помоћ дошла, да иде само преко Америчке мисије, и да се дели народу преко специјалних одбора, који неби били комунистички.То наравно важи за оне покрајине у којима Комунисти држе власт, а за покрајине у којима ми држимо власт, ми ћемо се старати да ова помоћ буде дељена преко независних одбора и преко поштених људи.

Молим Вас да продужите и даље као и до сада са Вашом помоћи у погледу шиљања меморандума, апела, писама итд.

Сада је актуелно дали ће савезничке трупе улазити у Југославију, јер народ тражи неки ослонац, пошто не жели да се наслања на Русе. Међутим, ако народ из очајања буде на то приморан, онда ће Савезници за увек изгубити утицај у овом простору.

 

И поред све силе и пропаганде, Тито не може успети да угуши право осећање у народу и грађански рат ће се продужити не по жељи нашег вођства, већ по потреби коју сам народ осећа, да би се заштито од усташко—комунистичке стеге. Руси пак воде реалну политику и, ако увиде стварно стање у земљи, могли би пружити тражени ослонац у народу и тако би могло доћи до обрта у ситуацији, који неби био у складу са интересима ни народа ни наших правих савезника.

Покушајте, ако имате могућности, да поново утичете на Краља, да се заложи за националну ствар у интересу Круне и Народа.Тито се Краљу полако већ одужује за услуге које му је учинио, јер преко радио Лондона бучи како је државни новац трошен за помоћ Дражи Михаиловићу, издржавање разних Влада и издржавање Краља и Краљевске породице.

У прилогу писма шаљем Вам ситуацију у земљи, да би сте се упознали са стварним стањем.

Будите уверени драги г.Фотићу, да је Ваше име у вези са Вашим радом пренето кроз све редове народа и војске. Сви моји сарадници и чланови Централног националног комитета шаљу Вам најсрдачније поздраве. Ја Вас молим да од мене примите уверење о мом дубоком поштовању и братским осећањима.

Ваш

Драг. М. Михаиловић/с.р./

 

Одломци из књиге

М.Вуковић-Бирчанин

Генерал Драгољуб-Дража Михаиловић