Са сахране Руже Јовановић 28.децембра 2017.године

Са сахране Руже Јовановић 28.децембра 2017.године

 

 

 

 

 

 

Испратили смо у миру нашу сестру Ружу до њеног места покоја, последњег места на Почасном војничком гробљу које је њу чекало. Нема више ниједног места на том гробљу а нема ни једног више ветерана у УБКЈВ“ДМ“ за Немачку, њеним одласком животна књига Краљевских војника ветерана у Удружењу је затворена у којој као да пише“ Сад отпушташ у миру слуге своје Господе“!

 

 

 

Опроштајни говор-разговор са нашом сестром Ружом у име свију нас, поверили смо, Момчилу Билићу, који је најдуже познавао сетру Ружу од нас који смо данас овде окупљени, председнику Црквене Општине који је на тој функцији заменио сестра Ружу кад је позне године спречише да обавља ту дужност, и благајнику УБКЈВ“ДМ“ за Немачку.
Последњи говор-разговор са сестом Ружом.

Драга наша сестра Ружо !

Тако сам те звао од оног дана кад сам те упознао године 1971. у Цркви Светог Оца Николаја у Билефелду то ће да остане у мени, сећање на тебе твој лик твоје идеале пут истине који си ми показала.

Сестра Ружа рођена 22. јула 1922. године у Суботици од оца Нешована и мајке Јелице, упокојила се је 21. децембра 2017. године између 07. и 09 часова, у дому за интезивну негу “Јоханесштифт” Биелефелд, мирно је заспала и предала своју племениту душу Господу и сад одлази код својих најмилијих који су пре ње отишли.

Данас су се скупили сви који су могли да дођу, овде у Храм “Св. Преображења” да те испрате из овога света. Они који су тебе поштовали као човека, а и они коју су ти се дивили и поштовали као достојног носиоца аманета твог и нашег „Чиче“ ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Свако ко је искрен, не може а да не призна да, у таквој истрајности и поред свих преживљених животних тешкоћа, може неко да опстане. Нису те бадава твоји саборци називали „ наша хероина“.

О твом животном трновитом путу, радо и поносно си причала сваком који те је о томе питао. Била си на свим водећим функцијама, како црквеним тако и друштвеним што није лако, јер је код неких је то изазивало дивљење а код неких бес и завист. Избегла си небројено замки, како у рату тако и после рата, помоћ си имала од Бога и Његове небеске војске у којој су многи из твога вековног српског рода.

Осим страха Господњег којег си Ти као верна душа имала, бригу ти је задавао и заборав. Бринула си се да ћемо те заборавити и да твоја борба, која је била твој живот, може да буде узалудна, јер мало искрених поштоваоца лика и дела ђенерала Драже данас има.

У овом кратком испраћајном разговору са Тобом ми не можемо да ти испричамо све што си ти нама о твом животу са поносом причала и шта си нам значила, предуго би то трајало, али навешћемо неколико детаља.

Сестра Ружо, мислимо и верујемо да си ти била изабрана од Бога за судбину која те је пратила.

Када те је твој отац, који је преживео злогласни логор Маутхаусен по повратку у Отаџбину од комуниста зверски убијен да му се ни гроб не зна, као девојку у најбољим годинама одвео код чика Драже да се упознате, твој судбински пут је узео свој ток.
У рату си више пута рањавана и те ране су ти сметале, али су те до краја држале будну опомењујући те ко си ти и којим путем треба да идеш. Мрзела си, неправду лаж и лоповлук ма ко њих упражњавао, тако да си се због тих злих дела и са црквеним властодршцима замерила, јер они који су после тебе дошли не из истих побуда и разлога као ти, желели су да због нерантибилности новчаног доприноса, затворе место сећања на Твој и Твојих сабораца животни пут.

Поштовао те Њ.В.Краљ Петар Други, твој командант ђенерал Драгољуб Михаиловић, његов заменик и опуномоћник ђенерал Миодраг Дамјановић командант Краљевске Југословенске Војске ван Отаџбине и оснивач УБКЈВ“ДМ“ чија си Ти председница до задњег часа била, јавне личности из Немачке и шире и многобројна млађа и старија браћа и сестре у вери и идеологији коју си ти оличавала.

Господ Бог те није никад оставио саму, па ти је на твом путу послао твог супруга Милована-Мићу, који је на тебе пазио као на зеницу свога ока и којег си Ти недавно испратилаи а који ће те сада дочекати. Када ти је телесна снага ослабила, подршку, поред других највише ти је верно и дуго пружао твој „кум“ Јоја.

Сигурно, да у једном тако дугом времену код нас грешних људи има свега: препирки, радости, туге, љубави па не изостају ни завист и мржња. Зато, сад кад се завршио твој земаљски пут, на овом опелу, те сви који се понекад огрешише према теби моле за опраштај а тако исто и они о којима си се Ти огрешла опраштају ти. Твојим одласком, одлази жива историја Српства, српске људскости и човекољубља.

Давала си и пружала руку сваком без обзира на боју коже и вероисповести, неки су ту руку прихватили и захвалили јој, а неки  је одбацише и сломише. Сада ти ми дајемо последњи пољубац у чело и у твоју пружену руку и Бога молимо да ти да покој души у Његовом рајском насељу.

Умољен сам од Удружења Бораца К.Ј.В. „ДМ“ и свих симпатизера твојих широм света, свих чланова наше Црквене Општине, свештеника о. Драгана и оних којима си много значила, да ти кажем: С Богом мила сестра Ружо и вечна ти памјат, са уобичајним поздравом, са којим смо се увек кад смо се срели поздрављали: Равна Гора – победити мора..

Аутобиографију Руже Јовановић рођене Папић можете прочитати ОВДЕ