Поштовани господине ђенерале Дучић ђен.Дамјановићу 1.мај 1948.

 

Поштовани господине ђенерале- Дучић ђенералу Дамјановићу 1.мај 1948.

Извините што сам закаснио са одговором на Ваше раније писмо. Хтео сам да испитам ствар са протом г. Бркићем, о којој сте писали. Нас је та ствар непријатно дирнула. Молим Вас да верујете да то није мишљење моје нити мишљење мојих другова из Централног Одбора. Прота Бркић тврди да он није никада то казао уреднику „Слоге”, али каже да је говорио уопште о неправилној подели помоћи међу избеглицама. Ја Вас уверавам да смо ми били потпуно задовољни са Вашим радом и помоћи коју сте нам указали око збрињавања српске сиротиње. Ако сматрате за потребно, ја бих тражио од проте г. Бркића да Вам напише писмо и да демантује наводе уредника „Слоге”.

Са нашим избеглицама у Европи смо у сталној вези. Сматрамо да сте врло добро учинили што сте окураживали одлазак избеглица у Енглеску. Ко хоће да ради даће му се могућност да ради, зарађује и живи. Из вести које имамо од њих, видимо да су задовољни. Ми са своје стране радимо да се отворе врата Америке за избеглице и изгледи су да ће ускоро бити резултата. Најтежи проблем престављају старци, деца и жене и са тим проблемом ће се требати више позабавити.

Нисте нам ништа јавили о Вашој личној ситуацији. Ми смо обавештени да Вам прети опасност предавања Титу. Ми смо одмах протестовали код америчких власти и тражили да Вас заштите. То исто чини и Српски Народни Централни Комитет и чинићемо и даље све да се спречи та злочиначка работа.

Молим Вас да нас обавештавате о даљем развоју ситуације по Вашем личном питању да би могли на време предузети потребне кораке. Молим Вас да и овом приликом, драги господине ђенерале, примите моје братске поздраве и изразе мога срдачног поштовања,

1. мај 1948. Ваш Михаило Дучић